Krov Srbije – Planina Kopaonik
Ako hoćete da budete na vrhu, popnite se na krov!
Popnite se na Kopaonik – krov Srbije! Pančićev vrh!
Pogled sa Pančićeva vrha treba doživeti. Ne zna se kad je Kopaonik lepši. U proleće – kad se okiti zelenilom i cvećem. Leti – kad zamiriše seno i borovnica. U jesen – kada se okupa u moru boja. Zimi – kad ga prekriju beli snegovi.
Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji
Nacionalni park Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji dužine 75km i širine oko 40km. Velika rudna bogatstva dala su mu ime još od srednjeg veka. Na njegovom najvišem vrhu (2017) m se nalazi mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka Josifa Pančića.
Povoljni klimatski uslovi uticali su na razvoj bogatog i raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta na Kopaoniku (guste četinarske šume, mnoge vrste divljih životinja, retki primerci ptica kao što su Suri orao, Sivi soko, Šumska sova, Planinska ševa…). Kopaonik se nalazi između mnogih reka: Ibar, Sitnica, Laba, Jošanica, Rasina, Toplica ali i u njegovim kotlinama i klisurama. Na području Kopaonika nalazi se i nekoliko urvinskih jezera a najveće je Semeteško jezero poznato po plovećim ostrvima. Kad duva vetar ostrva se kreću po jezeru, što predstavlja posebnu atrakciju posetiocima jezera (vožnja po jezeru). U podnožju Kopaonika na nekoliko mesta izbijaju i termomineralni izvori (Jošanička, Lukovska i Kuršumlijska banja). Tu su i planinski izvori: Krčmar voda, Marine vode, Javor česma i kad ste kod njih možete samo zaključiti da je planinska voda najlepša stvar na svetu za piće.
Kopaonik je naš najveći zimski centar. Ima mnogobrojne skijaške staze pogodne i za početnike i za iskusne skijaše. Ali, Kopaonik je planina ne samo zabave na snegu i sportske aktivnosti već i planina za uživanje u bogatstvu prirode u svim njenim godišnjim dobima. Raskošna priroda, bogatstvo flore i faune i velika prosrtranstva obasjana suncem, idealno su mesto za opuštanje i odmor, za uživanje u prirodi i njenoj lepoti.
Ne zove se Kopaonik slučajno Krov Srbije, Ravni Kopaonik, Srebrna planina, Planina sunca.
Seoski turizam je budućnost
Vikend naselje Kopaonik ima veliki broj privatnih vikendica i kuća. S obzirom da je udaljeno 3-6 km od centra ono je savršeno mesto za one koji žele da pobegnu od bučne svakodnevnice. Na području Kopaonika, danas, ima i mnogo malih sela koja su idealno mesto za opuštanje i odmor, za uživanje u prirodi i njenoj lepoti.
Odmah po dolasku osetićete blagodeti mira i tišine. Čist vazduh u okruženju borovih šuma i hladna izvorska voda brzo će Vam otvoriti apetit. Uživaćete u pravim drvenim kućicama. U hrani koja je pripremljena potpuno na tradicionalan način u starim glinenim posudama: kiseli kupus ili pasulj u zemljanom loncu, domaći hleb ili vruću proju od brašna samlevenog na obližnjoj vodenici potočari, pileća krilca sa ćumura, kačamak ili gibanicu od razvijenih domaćih kora.
Ali, možete uživati i u aktivnom odmoru: jahanje konja, lov, ribolov, planinarenje, planinski biciklizam, a zimi skijanje i sankanje. Možete odmarati i uz neobavezan rad uz pomoć meštana. Može se organizovati berba malina, borovnica, branje šumskih jagoda, pečuraka, lekovitog bilja, sakupljanja sena, čuvanje ovaca.
Za one koji vole adrenalin, posebno su interesantni snoubording i paraglajding te planinarenje a za one što su nešto u slabijoj kondiciji su pešačke ture: Duboka, Hajdučica, Jankova bara… brojne (ne) utabane staze…
Naravno, možete sami sebi organizovati i neki izlet bezbrižnog lutanja proplancima, ali i eventualno ispratiti neku od mnogobrojnih manifestacija kao što je Manifestacija posvećena kraljici Jeleni Anžuskoj ili što su: Vidovdanski sabor, Sabor frulaša, Dani borovnice, Župska berba, Raške duhovne svečanosti itd.
Originalan i jedinstven doživljaj odmora na Kopaoniku možete dopuniiti i eventualnim izletom do nekog manastira naše i svetske baštine (Studenica, Sopoćani, Ðurđevi stupovi, Gradac..) ili do srednjevekovnih tvrđava kao što su Maglič, Ras, Koznik…
Ili pak, splavarite Ibrom!
Svega za sve!
Odmor na Kopaoniku je duhovna hrana, raj za dušu i oči! Za sve one koji imaju potrebu da budu u prirodi i sa prirodom „napune baterije” za sve predstojeće obaveze.
